Kao majčino mleko

Naučnici veruju da su otkrili način na koji će mlečne formule uspeti da imitiraju funkciju majčinog mleka u podsticanju prirodnog razvoja imuniteta. Tajna je u pravilnom odnosu dve vrste prebiotika u mlečnoj formuli

Profesor Džon Vels iz Velike Britanije, stručnjak za is­hranu odojčadi sa bogatim iskustvom stečenim u okviru Svetske Zdravstvene organizacije i član eks­pertskog tima britanskog Ministarstva zdravlja za ocenu kvaliteta infant formula, boravio je početkom oktobra u Beogradu, i tom prilikom održao predavanje o ulozi prebiotika u ishrani novorođenčadi na Kongresu pedijatara Srbije i Crne Gore. Zamolili smo profesora Velsa da za čitaoce „Nutricije“ objasni ulogu prebiotika u ishrani beba.

- Već dugo nam je poznato da su dojene bebe manje podložne infekcijama i alergijama od beba hranjenih mlečnim formulama. Mnogi faktori u mleku utiču na imuni sistem, a istraživanja su potrvdila da su ključni oligosaharidi koji hrane „dobre“ bakterije u probavnom traktu. Crevna flora kojom dominiraju dobre, bifidobakterije, tipična za dojene bebe, direktno aktivira imu­ni sistem tako što suzbija patogene bakterije i potpomaže sintezu vitamina i enzima neophodnih za varenje hrane - objašnjava profesor Vels. - Oligosaharidi, takođe, spuštaju PH vrednost debelog creva, čime stvaraju nepovoljnu sredinu za razvoj patogenih, štetnih bakterija. Od ovih početnih saznanja krenulo se sa istraživanjem.

Trostruko manje infekcija

Dve nezavisne kliničke studije rađene u Milanu i Napulju pokazale su da je odnos od devet delova galaktooligosaharida (skraćeno GOS) i jednog dela fruktooligosaharida (FOS) najbolja formula za razvoj i rast bifidobakterija. To­kom istraživanja praćene su bebe sa porodičnom istorijom alergija tokom šest meseci od rođenja. Pokazalo se da su bebe hranjene mlečnim formulama u kojima su GOS i FOS zastupljeni u odnosu devet prema jedan imale tri puta manje respiratornih infekcija i dvostruko manje atopijskog dermatitisa, odnosno ekcema, u odnosu na be­be iz kontrolne grupe koje nisu hranjene ovakvom formulom.

Prebiotici ili probiotici

- Probiotici su - objašnjava profesor Vels - žive bakterije, pa ima mnogo problema sa njihovim dodavanjem u mlečne formule. Prvo, može se dodati samo jedna do dve vrste ovih bakterija. Drugo, one nisu stabilne na višim temperaturama, pa se razređivanjem praha u vodi i zagrevanjem mogu uništiti. Treće, moć ovako dodatih bakterija opada vremenom, što ograničava rok trajanja mleka u koje su dodate. Dodavanje probiotika, tako, ne oponaša prirodni proces koji obezbeđuje majčino mleko, a uz to se nije pokazao bezbednim u hrani za prevremeno rođenu decu, ili za prve mesece života.

Ali zato dejstvo majčinog mleka idealno imitiraju prebiotici dodati u mlečnu formulu - dodaje profesor Vels - jer hrane kompletnu populaciju dobrih bakterija, bezbedne su i za novorođenčad, a stvaraju prirodan mehanizam podsticanja imuno sistema, baš kao majčino mleko.

EU preporučuje prebiotike

Komitet nutricionista Ministarstva zdravlja Evropske unije nadležan je da odobri za upotrebu mlečne formule za bebe. Klinička ispitivanja dokazala su efikasnost formule oligosaharida GOS i FOS u odnosu devet prema jedan, na osnovu kojih je Komitet doneo odluku da ovaj promer preporuči za sve mlečne formule. Zvaničnim objavljivanjem ovih dokumenata u martu, odnos „devet prema jedan“ predstavlja jedinu odobrenu formulu za dečju mleč­nu hranu sa prebioticima u Evropskoj uniji.

Nutricija Impresum