gototopgototop
  1. Skip to Menu
  2. Skip to Content
  3. Skip to Footer>

Meso - važan izvor gvoždja

PDF Štampa El. pošta

Piše Prim. dr Jasminka Komnenović pedijatar nutricionista

Meso je glavni izvor gvožđa i cinka, a gvožđe iz mesa se bolje apsorbuje nego ono iz biljaka. Juneće meso se u ishranu odojčeta uvodi krajem šestog meseca pa može da zadovolji dečje potrebe u gvožđu i cinku.

Meso – važan izvor gvožđa

Meso se u ishranu odojčeta uvodi krajem šestog meseca. Tada se količina mleka, iz formule ili dojenja, smanjuje uvođenjem nemlečne hrane. Važni hranljivi sastojci koje treba nadoknaditi su proteini, gvožđe i B vitamin.

Meso je vrlo dobar izvor tih hranljivih sastojaka i važan deo ishrane odojčeta u tom periodu. Gvožđe iz mesa se bolje apbsorbuje nego iz biljaka, a mali rizik od alergijskih manifestacija će se smanjiti ako se u početku daje ćureće meso umesto pilećeg, i jagnjeće umesto junećeg.

Zbog lakšeg gutanja, meso uvek treba davati zajedno sa povrćem i to najpre pasirano, potom gnječeno, pa seckano.

Posle mesa, u ishranu odojčeta se uvodi žumance. Preporučuje se tvrdo kuvano, kombinovano sa povrćem ili žitaricama, do tri puta nedeljno. Belance se uvodi posle prvog rođendana, da bi se izbegle alergijske manifestacije.

Nutritivna vrednost mesa

Zahvaljujući veoma visokom hranljivom nivou, meso predstavlja vitalni deo kvalitetne i uravnotežene ishrane. Sadrži veliku količinu gvožđa, vitamine B grupe: tiamin (B1), riboflavin (B2) i nikotinsku kiselinu - potrebne organizmu da iz hrane oslobodi energiju za svakodnevne aktivnosti. Nijedna grupa namirnica nije tako dobar izvor bioloških proteina koji su neophodni za rast, obnovu i izgradnju organizma - kao meso. Ono je i naročito važan izvor vitamina B12, kojeg nema u biljnoj hrani, a potreban je za izgradnju crvenih krvnih ćelija i normalno funkcionisanje nervnog sistema.

Razlike u hranljivoj vrednosti različitih vrsta mesa su neznatne, jer svaka od njih sadrži visokovredne proteine. Međutim, junetina i jagnjetina imaju više gvožđa i vitamina B12, dok je svinjsko meso bogatije tiaminom (vitamin B1).

Iznutrice (jetra i bubrezi) sadrže više gvožđa i vitamina B12 nego meso. Džigerica je, uz to, najbogatiji izvor vitamina A i D.

Koje meso izabrati?

Juneće meso spada u koncentrovanu hranu jer sadrži veliki broj neophodnih hranljivih sastojaka. Teletina je bogatija holesterolom od junetine, ali ima i dva do tri puta više kalcijuma od junetine i svinjetine. Jagnjeće meso je fine teksture i „punog“ ukusa. Sadrži mnoge važne vitamine i minerale. Kozje meso je slično jagnjećem i ovčijem.

Konjsko meso je slično goveđem, samo mršavije. Ždrebetina je mekša i svetlije boje od konjskog mesa. Svinjsko meso je koncentrovana hrana, što znači da je bogata hranljivim sastojcima u odnosu na kalorijsku vrednost. Obezbeđuje značajnu količinu proteina. Da bi se redukovala mast, svinjsko meso treba spremati sa začinskim biljem - umesto u sosu. Deca nakon navršenih godinu dana mogu da ga konzumiraju dinstano, pečeno u rerni ili na roštilju. Pileće meso je izvor kompletnih proteina, kalcijuma, fosfora, gvožđa i vitamina B grupe. Manje je kalorično od junetine i lakše za varenje. Ćureće meso je manje kalorično od pilećeg i sadrži manje masti.

Nećete pogrešiti ako izaberete neko od ovih mesa ali ga pravilno pripremite i prethodno odstranite višak masnoće

Riba - najbolje izbalansirana hrana

Riba sadrži visokovredne proteine, a ima manje masti i holesterola od većine drugih vrsta mesa. Dobar je izvor vitamina B grupe. Uljaste ribe (losos, tunj, sardine) obezbeđuju vitamin A - neophodan za zdrave oči, kožu i kosu, kao i vitamin D i kalcijum - potrebne za zdrave kosti i zube. Osim toga, dobar su izvor joda i fluora - koji su važni za metabolizam i rast, zatim magnezijuma i cinka - korisnih za rast, i selena - koji doprinosi jačanju imunog sistema. Generalno, riba je nutritivno najbolje izbalansirana hrana!

Za razliku od većine biljaka, koje uglavnom sadrže omega šest masne kiseline, uljaste ribe imaju visok procenat omega tri masnih kiselina koje ne mogu da se stvaraju u ljudskom organizmu, ali su neophodne u ishrani jer pomažu razvoj mozga.

Riba se u ishranu odojčadi koja nemaju porodičnu istoriju alergije može uvesti od devetog meseca. Kuvani ili pečeni oslić, losos ili list lako se kombinuju sa povrćem i predstavljaju ukusan obrok. Ako postoji porodična istorija alergije, uvođenje ribe u ishranu treba odložiti posle navršenih godinu dana.