Molimo sačekajte...

RS
RS
EN

Aptamil Cesar Biotik - namenjen bebama rođenim carskim rezom

Bebe rođene carskim rezom i/ili izložene upotrebi antibiotika u ranom životnom dobu kasnije u životu imaju povećan broj infekcija tokom detinjstva kao i povećan rizik od ispoljavanja nekih nezaraznih bolesti, poput astme, gojaznosti i dijabetesa tipa 2.2,10
ODLOŽENA KOLONIZACIJA
Bifidobacterium i Bacteroides su ključni kolonizatori digestivnog trakta koji mogu da metabolišu oligosaharide majčinog mleka (HMO) i igraju ključnu ulogu u razvoju imuniteta.11-20
Deca rođena carskim rezom imaju odloženu kolonizaciju, posebno Bifidobacterium i Bacteroides vrstama.21,22
Ista odložena kolonizacija Bifidobacterium primećena je kod beba rođenih vaginalno, ali koje su bile izložene antibioticima tokom ili nakon porođaja.
Ova odložena kolonizacija kao posledica kompromitovane crevne mikrobiote može trajati od nekoliko nedelja po rođenju, do kraja 1 godine a ponekad i do 2 godine života.24,26
USPOSTAVLJANJE NARUŠENE MIKROBIOLOŠKE RAVNOTEŽE
APTAMIL CESAR BIOTIK, adaptirana mlečna formula, pruža priliku za rebalans kompromitovane crevne mikrobiote. Namenjena je bebama rođenim carskim rezom kao i bebama rođenim vaginalno, ali koje su bile izložene antibioticima tokom ili nakon porođaja.
APTAMIL CESAR BIOTIK sadrži sinbiotsku kombinaciju prebiotika scGOS/lcFOS (9:1) i probiotskog soja Bifidobacterium breve M-16V, upotpunjenu sa HiMO* 2'-FL i imunonutrijentima (LCP**, vitamini C, D, E i cink).
Ova kombinacija je idealna osnova za rebalans kompromitovane crevne mikrobiote i doprinosi smanjenju rizika od rekurentnih infekcija kod beba rođenih carskim rezom i/ili izloženih antibioticima u ranom životnom dobu.
PROBIOTIK: Bifidobacterium breve M-16V (B. breve M-16V)30
Bifidobacterium breve je vrsta koja je prisutna u crevima zdravih dojenih beba kao i u majčinom mleku. Specifični soj B. breve M-16V je odabran zbog postojećih dobro utvrđenih kliničkih podataka o bezbednosti primene ovog soja kao i potvrđene efikasnosti u procesu pozitivne modulacije crevne mikrobiote beba.
PREBIOTIK: scGOS/lcFOS (9:1)
Prebiotska mešavina scGOS/lcFOS (9:1) je dizajnirana tako da blisko oslikava količinu, raznovrsnost i funkcionalnost HMO* prisutnih u majčinom mleku. U preko 40 kliničkih studija (preko 90 publikacija), dokazano je da prebiotska mešavina scGOS/lcFOS podržava razvoj imunog sistema preko GIT-a:
  • Stimulacijom rasta korisnih bakterija31,32
  • Modulacijom crevne mikrobiote i imunog sistema31,35,36
  • Konzistenciju stolice i učestalost pražnjenja upravlja u pravcu dojenih beba36
  • Smanjenjem rizika razvoja infekcija33,37,38
SINBIOTIK12-18
Dodatak specifične sinbiotske kombinacije (scGOS/lcFOS i B. breve M-16V) kod beba rođenih carskim rezom revitalizuje odloženu kolonizaciju creva od strane Bifidobacterium, podržava kiselo okruženje u crevima i smanjuju broj prijavljenih kožnih oboljenja. Takođe sprečava kolonizaciju štetnih patogena, stvarajući za njih nepovoljno okruženje.
HiMO* 2'-FL28
2'-FL (2′-fukozil laktoza) je najzastupljeniji HMO* kod većine uzoraka majčinog mleka i supstrat je za specifične bakterije, uključujući Bacteroides vrste. 2'-FL ima dokazane koristi u crevima, podržava razvoj imuniteta, uključujući blokiranje rasta štetnih patogena u crevima. Postoje izveštaji koji ukazuju da smanjuje rizik od razvoja respiratornih infekcija.
IMUNONUTRIENTI
LCP** (DHA+ i ARA++) utiču na imunitet (uključujući inflamatornu komponentu) kroz više mehanizama interakcije39-40. 
Vitamini (C, D, E) i cink doprinose normalnoj funkciji imunog sistema41-48.
Jedinstvena kombinacija sastojaka u APTAMIL CESAR BIOTIKU - REBALANSIRA KOMPROMITOVANU CREVNU MIKROBIOTU približavajući je onoj kod zdravih beba koje se doje, PODRŽAVAJUĆI RAZVOJ IMUNOG SISTEMA I SMANJUJUĆI RIZIK OD INFEKCIJA.
*Oligosaharid mleka (identičan) humanom
**Polinezasićene masne kiseline dugog lanca,
+dokozaheksaenska kiselina 
++arahidonska kiselina

Za više informacija posetite sledeće linkove:
Synbiotic baby formula supports healthy gut development in C-section born babies with compromised microbiome | nutricia.com 
JULIUS SN: The effect of synbiotics on Caesarean-born babies | Danone Nutricia Research

REFERENCE:
  1. Bruzzese E et al. Clinical Nutrition. 2009;28:156–61.
  2. Arslanoglu S et al. J Nutr. 2008;138:1091–5.
  3. Chatchatee P et al. J Pediatr Gastroenterol Nutr. 2014;58(4):428–37.
  4. Chua M et al. JPGN. 2017;65:102–106.
  5. Reverri EJ et al. Nutrients. 2018;10,1346.
  6. Knol J et al. British Journal of Nutrition. 2005;94:783–90.
  7. Moro G et al. J Pediatr Gastroenterol Nutr. 2002;34:291–5.
  8. Béghin L et al. Clinical nutrition. 2020 (11).
  9. Sotoya H et al. Microbiology (Reading). 2017 Oct;163(10):1420–28.
  10. Azagra-Boronat I et al. Front. Immunol. 2019;10:17721.
  11.  Xiao L et al. J Nutr. 2019;149(5):856–69.
  12. De Kivit S et al. J Innate Immun. 2013;5(6):625–38.
  13. Varasteh S et al. J Pediatr Gastroenterol Nutr. 2019;68(S1);N-P-016:1049.
  14. Azagra-Boronat I et al. Front Cell Infect Microbiol. 2018; Oct 23;8:372.
  15. Campeotto et al. Br J Nutr. 2011;Jun 28;105(12):1843–5.
  16. Knol J et al. J Pediatr Gastronterol Nutr. 2003;36:566.32.
  17. Indrio F et al. Pediatr Res. 2007;62:98–100.
  18. Goehring KC et al. J. Nutr. 2016;146:2559–66.
  19. van Hoffen E et al. Allergy. 2009;64(3):484–7.
  20. Lehmann S et al. PLoS One. 2015;10(7):e0132304.
  21. Xiao L et al. Front. Immuno. 2018; 9:452.
  22. Ayechu-Muruzabal V et al. Biomolecules. 2020;10(5).
  23. Azagra-Boronat I et al. Front. Immunol. 2019;10:1773.
  24. Costantini L et al. Int. J. Mol. Sci. 2017;18:2645.
  25. Hageman et al. Curr Allergy Asthma Rep. 2012;2:564–73.
  26. Lassi ZS et al. Cochrane Database Syst Rev. 2020;4(4).
  27. EFSA Journal. 2009;7(9):1229,34pp.
  28. EFSA Journal. 2014;12(5):3653,9pp.
  29. EFSA Journal. 2015;13(7):4182,9pp.
  30. EFSA Journal. 2015;13(11):4298,9pp.
  31. Carr AC, Maggini S. Nutrients. 2017;9(11):1211.
  32. Lewis ED et al. IUBMB Life. 2019;71(4):487–94.
  33. Lee GY, Nim Han S. Nutrients. 2018;10(11):1614.
  34. Bruzzese E et al. Clin Nutr. 2009;28:156–61.
  35. Arslanoglu S et al. Journal of Nutrition. 2007;137:2420–4.
  36. Chatchatee P et al. J Pediatr Gastroenterol Nutr. 2014;58:428–37.
  37. Arslanoglu S et al. J Nutr. 2008;138:1091–5.
  38. Thurl S et al. Nutr. Rev. 2017;75:920–33.
  39. Erney RM et al. J Pediatr Gastroenterol Nutr. 2000;30(2):181–92.
  40. Reverri EJ et al. Nutrients. 2018;10(10):1346.
  41. Weichert S et al. Nutr Res. 2013;33:831–8.
  42. Yu ZT et al. J. Nutr. 2016;146:1980–90
  43. Turroni et al., PloS one, 2012; 7(5), e36957.
  44. Yatsunenko et al., Nature, 2012; 486(7402), 222-227.
  45. Lewis et al., mikrobiom, 2015; 3(1),
  46. Van der Aa LB et al. Clin Exp Allergy. 2010;40:795–804
  47. Shaterian et al. Open Med.. 2021; 16:624-639
  48. Nagpal et al. Sci rep. 2017; 7:10097